Izbor bez zamerke. Retko se to dešava, ali ovog puta je Crvena zvezda pogodila u centar.

Kada je Saša Obradović stigao prošle godine, došao je sa oreolom neuspeha iz prvog mandata i taj teret s leđa nije skinuo i u drugom mandatu. Prethodno je na klupu Zvezde seo Janis Sferopulos, koji pre toga nije radio godinu i osam meseci, a poslednje sezone je bio neuspešan s Makabijem. To nije slučaj sa novim trenerom crveno-belih Ibonom Navarom. S njim bi Crvena zvezda trebalo da napravi iskorak u Evroligi.

U Malagi je Ibon Navaro proveo četiri i po godine i s njim je ovaj klub ostvario najuspešniji period u istoriji. Pod trenerskom palicom Ibona Navara, Unikaha je osvojila sedam trofeja: dva Kupa kralja, Superkup Španije, dve FIBA Lige šampiona i dva FIBA Interkontinentalna kupa.

Postao je Navaro trener sa najviše pobeda (180) i najboljim procentom uspešnosti ikada u tom klubu, prestigavši legendu trenerskog zanata poput Serđa Skariola.

Kontrolisana demokratija

Svoj stil rukovođenja Navaro opisuje kao kontrolisanu demokratiju:

– Volim da razgovaram sa igračima, da znam šta misle. Postoje stvari o kojima se ne pregovara, ali o drugima se diskutuje. Priznajem da vičem na terenu, moj jak karakter tada izbija, ali sebe ne smatram strogim oficirom. Na kraju krajeva, najvažnije je da budeš ono što jesi.

Igračima ne postavlja pitanje šta mogu da pruže timu. Nešto drugo ga interesuje:

– Zašto ste vi zainteresovani da budete deo ovog tima? To mi je zaista važno. Ako obezbedite da vaši igrači ostvare lične ciljeve i ako im u tome pomognete, oni će da budu fokusirani, zadovoljni i pre će doprineti zajedničkom projektu.

I još malo o odnosu trener-igrač:

– Ako trener postavlja sve vrednosti, ekipa postaje kopija trenera. Ako igrači sami izaberu vrednosti koje će da ih vode kroz sezonu – od toga kako igraju, do toga kako putuju i kako se ponašaju za ručkom – onda tim pripada njima, a ne treneru.

Igra brza kao avion

Trči, trči i samo trči. Brzina je ono na čemu insistira Ibon Navaro.

Filozofija je jasna: Moramo da budemo brzi kao avioni.

Ima Navaro jednu sličnost sa Obradovićem – koristi veliki broj igrača. Razlika je, međutim, u tome što je to Obradović izmene vršio praktično po šablonu i u istim vremenskim intervalima, dok to Navoro čini da bi čestim izmenama održao visok nivo igre. Kod njega ne postoji individualac, već sistem. Jedan je od retkih trenera koji uspeva da mu se svih 12 igrača oseća srećnim i motivisanim, iako niko od njih ne igra više od 20-22 minuta po utakmici.

Skače, viče, gestikulira

Izvan terena je miran, a kada izađe na teren transformiše se i postaje bomba. Španski novinari koji su ga pratili dok je vodio Kahu Laboral (sada Baskonija) bili su fascinirani činjenicom da čovek koji je u privatnom životu tih i kulturan, na terenu postaje potpuno neprepoznatljiv. Neverovatno je energičan, skače, viče, gestikulira, Meč vodi sa toliko ludačke strasti da su ga španski novinari zbog tog kontrasta prozvali „poludelo dete“.

To dete se odnosi na njegov mladoliki izgled. Kada je počinjao da radi na najvišem nivou u Endesa ligi (prvo kao asistent Duška Ivanovića i Velimira Perasovića, a potom i kao samostalan trener u Kahi Laboral), Navaro je izgledao veoma mladoliko. Gledajući ga kako dečačkog lica kako viče na dvometraše i potpuno gubi prisebnost, mediji su u šali počeli da ga zovu „dete“, a zbog ponašanja u toku meča dodali su i ono „poludelo“.

„Mućkanje“ šampionskih elemenata

Po struci je hemičar. Posle diplomiranja na odseku za organsku hemiju u Bilbau radio je godinu dana u Kelnu i zahvaljujući ovom periodu, Navaro tečno govori nemački jezik. Posle povratka iz Nemačke, zaposlio se u rodnoj Baskiji, tačnije u Fondaciji Leija. Ova laboratorija se nalazi u Tehnološkom parku Minjano, u blizini njegove rodne Vitorije.Na tom poslednjem poslu je imao stabilnu platu, dobru poziciju i bio je šef petorici radnika.. Ipak, u svojoj 30. godini odlučio je da saopšti roditeljima da napušta sigurnu laboratorijsku karijeru kako bi prihvatio ponudu da postane pomoćni trener u drugoj španskoj ligi (LEB Oro).

I tada je počela da se ispisuje košarkaška bajka…

Foto: Profimedia