Ili-ili. Nema mesta za sve. Ključa u Partizanu. Ponedeljak, 1. jun – dan odluke. Skupština crno-belih bira između dve struje. Posle izjašnjavanja za neke više neće da bude mesta u Humskoj.
Na jednoj strani je Predrag Mijatović, a na drugoj su Rasim Ljajić, Danko Lazović i Milka Forcan. Istini za volju, Rasim Ljajić je bio neko ko je pokušavao da „zalepi“ pocepane stranice poverenja. Tako nešto i dolikuje onome ko obavlja funkciju predsednika kluba.
Odnosi su trajno narušeni. Počelo je sa otkazom treneru Srđanu Blagojeviću, a kulminiralo ličnim diskreditacijama. Najpre je Danko Lazović izjavio da mu je jedan igrač rekao da je zamrzeo Partizan zbog Predraga Mijatovića, a Mijatović je uzvratio rečima da je Lazović jako loš čovek. Između ovih stvari bile su javne kritike obeju strana zbog prodaje Andreja Kostića Milanu, imenovanje Nenada Stojkovića za trenera, optužbi da je Mijatović u pozadini Apela za spas Partizana…
Da li su „zaraćene“ strane skrštenih ruku čekale Skupštinu? Nisu, sasvim sigurno. Lobiranje je sastavni deo odlučivanja, ali sve ima svoje granice. Apelovao je, s tim u vezi, Rasim Ljajić da sve prođe civilizovano i zajedno sa saradnicima odlučio da glasanje na Skupštini bude tajno, zbog „sve izraženijih pritisaka“, zbog kojih je zapretio krivičnim prijavama.
Sve je spremno za konačni obračun. O.K. koral je premešten iz Tumstauna u SC Teleoptik. Partizan je mali za toliko „šerifa“.
