Poraz kao poraz… Može da se živi s njim, ma koliko težak bio. Ovaj je bio u prijateljskom meču… Iako su delovali jako loše, neće dugo da se pamti meč sa Zelenortskim Ostrvima.
Pamtiće se, međutim, da je veliki broj standardnih igrača otkazao dolazak na ovu akciju reprezentacije Srbije. Razlozi su različiti, neka budu i svi opravdani, ali činjenica je da se za utakmice sa Zelenortskim Ostrvima i Meksikom nisu pojavili Aleksandar Mitrović, Dušan Vlahović, Sergej Milinković-Savić, Vanja Milinković-Savić, Nemanja Gudelj, Saša Lukić, Lazar Samardžić, Filip Kostić…
Na videlo je još jednom izašlo ono što se vidi sa strane, a u FS Srbije, verovatno, to ne žele da priznaju – Srbija nema kult reprezentacije. Nije poenta u tome da se boja glavnog dres promeni iz crvenog u plavo, inspirisani uspesima iz sredine prošlog veka kad je bila neka druga država, već da se taj dres istinski voli. Da ima kulta reprezentacije, ne bi se dešavalo ovoliko otkaza, čak i kada predstoje „neobavezni“ mečevi. U komšiluku su brojni suprotni primeri, tamo se u reprezentaciju dolazi i „s jednom nogom“. I ne samo u komšiluku.
Reprezentacija nije obaveza. Ako neki fudbaler ne oseća potrebu da igra za Srbiju, onda svi takvi treba da budu odstranjeni. Po cenu rezultata, kojih inače i nemamo (plasman na veliko takmičenje je najveće dostignuće). Neka igraju oni kojima nije teško da svoje obaveze ostave po strani kad ih pozove selektor. Možda će s takvim igračima rezultati da dođu. Jednom.
Foto: Profimedia
