Ponedeljak, 18:30, stadion Tajnkasl. Na njemu 20.099 navijača, ali i čitava Škotska gledeće ka Edinburgu. Mali je prestao da to bude, izrastao je u velikog, ali videćemo da li će moći da nadigra velikana. Za sada se Harts zadovoljava time što je u ovoj sezoni postao veliki.
Srca onih koji nisu navijači ova dva kluba, ali ni Seltiksa, kucaju za „srca“. Pojavio se neko treći, neko ko je ispred najvećih škotskih klubova iz Glazgova. Poslednji put kada je „neko treći“ osvojio titulu dogodilo se 1985, kada je Aberdin, sa Aleksom Fergunsonom na klupi, prvi prošao kroz cilj. Od tada rivali koji čine „Old Firm“ sprovode četiri decenije dugu fudbalsku diktaturu.
Zanimljivo, samo je jedan aktivan igrač u škotskom Premijeršipu koji je bio živ pre nego što je počela era Seltika i Rendžersa. Zove se Kreg Gordon, ima 43 godine i rezervni je golman Hartsa. Kakva bi to neopisiva sreća bila za njega da baš on i Harts prvi prođu kroz cilj.
U 152 godine dugoj istoriji, Harts je poslednji put osvojio trofej 2012. godine (Kup Škotske), a poslednji put je šampion države bio daleke 1960. Možda je sada došlo vreme da se to opet dogodi. Za navijače ovog kluba, verovatno, važi ono: „Sad ili nikad“.
Veći deo sezone Harts je proveo na prvom mestu i sada je tu, na pet kola pre kraja. Trener Derek Mekinis je stvorio čudo od tima!
Najčešće se igra sa pojačanim srednjim redom, cilj je da se srednjim zatvori sredina terena i protivnik natera na grešku. Prosečno se osvaja 16 lopti po utakmici, odmah posle oduzimanja kreće se u kontranapad. Napada se po krilima, bekovi se često priključuju, kako bi se došlo do igre „2 na 1“ i uputio centaršut. Jedno od glavnih oružja Hartsa je prekid. Vodeći je u ligi po broju golova postignutih posle slobodnog udarca ili kornera – devet.
Harts je dao manje golova od timova iz Glazgova, ali ima dva strelca na koje odbrana Rendžersa mora i te kako da obrati pažnju. Reč je o Klaudiju Bragi i Lorensu Šenklandu koji su dali po 17 golova u svim takmičenjima, a 14 i 13 golova u Premijeršipu. Portugalac je ove sezone stigao u Harts i brzo je postao miljenik navijača, dok je kapiten i dalje ključna figura u špicu.
Veoma važni su i mladi igrači. Za Džejmsa Vilsona se kaže da je jedan od najvećih talenata škotskog fudbala. Ovaj napadač često ulazi sa klupe i uglavnom donosi ogromnu energiju kojom menja tok utakmice. Treba istaći još vezisu Mekalija Tejta i Finlija Poloka, koji dobija sve veću ulogu.
Šta bi za Edinburg, Harts i njegove navijače značilo osvajanje titule, ilustruju reči jednog 61-godišnjaka, izgovorene za engleski Telegraf:
– To bi bila apsolutna besmrtnost. Oni nikada ne bi bili zaboravljeni. O njima bi se pričalo i za 100 godina.“
Tačno tako!
