20. jun 1976. godine. U Beogradu, na stadionu „Marakana“, igra se finale Evropskog prvenstva 1976. između favorizovane Zapadne Nemačke i „underdogova“ Čehoslovačke. Česi uspevaju da naprave veliki iskorak na najvećoj fudbalskoj sceni Evrope. Jedna od najlepših fudbalskih priča 20. veka završiće se izvođenjem penala, od kojih će jedan, pobednički, otići u istoriju i dobiti ime – Panjenka.
Zapadna Nemačka kao favorit
Zapadna Nemačka je u meč ušla kao dvostruki šampion, s obzirom na to da su bili aktuelni šampioni sveta i Evrope. Imali su iskustvo i kvalitet u timu sa velikim zvezdama poput Sepa Majera, Ulija Henesa i Gerda Milera.
Meč je u regularnom delu završen nerešenim rezultatom, na opšte iznenađenje publike u Beogradu. Delovalo je kao da će Panceri izgubiti meč, ali je Bernd Holcenbajn, minut pred kraj regularnog dela, loptu iz kornera smestio iza leđa češkog golmana i tako postavio konačnih 2:2.
Nemački pritisak: „Žurimo na godišnji“
Prema prvobitnom planu, ako bi meč otišao u produžetke, trebalo je da se igra još jedan susret dva dana kasnije. Međutim, nekoliko sati pre početka izvođenja penala, Nemci su uputili poseban zahtev.
„Bilo je to nešto što su tražili od nas. Rekli su da su njihovi igrači već imali planirane godišnje odmore i da bi voleli da penal-serija počne odmah, umesto ponovljenog meča“ – priseća se Panjenka.
Čehoslovačka je, s obzirom na to da su bili autsajderi, odlučila da prihvati ovaj zahtev. Panjenka je bio siguran da bi, kao ekipa koja je imala manju šansu za pobedu, imali veću šansu da pobede u penal-seriji. To je bila prilika koja se ne propušta.
Revolucija u izvođenju penala
Penal-serija bila je izjednačena nakon treće serije. Četvrti udarac za Čehe izveo je Jurkemik, koji je bio precizan, za razliku od legendarnog Ulija Henesa, čija je lopta odletela preko prečke. Tu na scenu stupa dotad ne toliko poznati Antonjin Panjenka, čije će ime od tog trenutka ostati večno upisano u istoriju fudbala.
U trenutku kada je Panjenka stao da izvede svoj penal, svi su očekivali klasičan udarac, snažan i precizan, ali on je odlučio da napravi nešto sasvim drugačije. Umesto da loptu udari snažno u jednu od strana, izveo je suptilan, magičan udarac – „bocnuo je loptu“, napravio mini-lob i lopta je po sredini lagano preletela liniju gola, dok je nemački golman Sep Majer skočio na levu stranu gola.
„Bio je to trenutak kada su svi pomislili da će biti još jedan standardni penal, ali ja sam želeo da uradim nešto što niko nije očekivao“ – prisetio se Panjenka.
View this post on Instagram
Penal koji je stvorio mnogo neprijatelja
Panjenkin penal nije bio samo potez na terenu. Fudbalska i politička javnost bila je podjednako iznenađena, a zatim i podeljena ovim udarcem.
Poraz je bio neuobičajen osećaj za nemačkog golmana Majera, koji je bio deo Bajernove ekipe koja je prethodnog meseca osvojila treći uzastopni trofej u Kupu šampiona. Na neki način, Nemac je ovaj potez shvatio kao ponižavajući, pošto se do tada nešto slično nikada nije desilo. Deo fudbalske javnosti bio je izrazito strog u svojim kritikama.
„Neki novinari, posebno oni sa Zapada, tvrdili su da sam ismejavao Majera, da sam ga pretvorio u klovna ili tako nešto. To nije bila istina. Za mene je to bio najlakši način da postignem gol. Ali Majer je verovao onome što su ti novinari pisali, mislio je da sam ga izrugivao. Kad god je čuo prezime Panjenka, bilo mu je strašno neprijatno i reagovao bi veoma iritirano. Nije razgovarao sa mnom narednih 35 godina.“
Antonjin je, sa druge strane, odnosno sa istoka Evrope, trpeo drugačiju vrstu pritiska. U to vreme, Čehoslovačka se nalazila u procesu „normalizacije“ usled pokušaja odvajanja od SSSR-a. Panjenkin penal je, u očima antisovjetske Čehoslovačke, pokazao individualizam i hrabrost i bio je interpretiran kao čin protiv sistema.
„Nikada nisam mislio da će moj penal biti politički čin, ali u to vreme ljudi su to tako doživljavali. Penal je mogao biti shvaćen kao moja poruka protiv sistema. Da nisam postigao gol, sigurno bi bilo nekih drugih posledica za mene“ – priznao je Panjenka.
Pobjeda koja je promenila sve
Penal je svakako učinio jedno – načinio je Čehoslovačku prvakom Evrope prvi put u istoriji.
„Niko nije mogao da veruje da smo postali šampioni Evrope“ – rekao je Antonjin. „Bili smo autsajderi. To je bio trenutak kao iz ‘Alise u zemlji čuda’, a osećaj je bio neverovatan.“
Danas, skoro četiri decenije kasnije, „panjenka“ se izvodi širom planete. Penal koji ima ime, tj. prezime, simbolizuje koliko samo jedan potez može sve promeniti.
Foto: Profimedia
